Међународни кривични трибунал у Хагу (MKTJ)

Надлежност Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКТЈ) је да поступа у свим случајевима ратних злочина који су се догодили простору бивше СФРЈ од 1991. до 1999. године, без обзира на држављанство жртве или починиоца.

Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије и Tужилаштво Хашког трибунала размењују податке и докумeнтацију о злочинима. На овај начин, Тужилаштво за ратне злочине је долазило до информација и података који су били значајни не само као полазна основа за усмеравање истраге већ и до података којима се поједини догађаји у знатној мери расветљавају. Тужилаштву Хашког трибунала су по природи ствари, били доступни докази и материјал везан за њихова истраживања, јер су истражитељи Хашког тужилаштва на лицу места, тамо где су се злочини догађали, прикупљали доказе и обављали разговоре са лицима која су била непосредни сведоци злочина.

Резултати сарадње са Трибуналом у Хагу су:

- уступање предмета – из истраге (Зворник) и под оптужницом (Владимир Ковачевић – Рамбо, за гранатирање Дубровника 1991. године);

- предлог Карле дел Понте, главног тужиоца МКТЈ Судском већу Хашког трибунала да се Тужилаштву за ратне злочине уступи предмет ''Вуковарска тројка'' (оптужени Мркшић, Шљиванчанин и Радић);

-поступања у вези са захтевима за помоћ ;

- споразум о приступу Тужилаштва електронској бази података Трибунала (19.07.2006.) - на овај начин остварен је увид у преко 500.000 докумената и изјава сведока у бази података Тужилаштва МКТЈ.

У Извештају који је 10.децембра 2014. године Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц поднео Савету безбедности УН истиче се да је свакодневна сарадња држава бивше Југославије са тужилаштвом у Хагу задовољила очекивања. Тужилац Брамерц је оценио да је неопходно унапредити сарадњу међу тужилаштвима за ратне злочине у бившој Југославији о којој су потписани споразуми који ''још нису примењени у пракси''. ''Бегунци настављају да избегавају одговорност налажењем уточишта преко граница. И док се суди починиоцима са нижег нивоа, неопходан је већи фокус на осумњичене средњег и високог нивоа'' упозорио је главни хашки тужилац.

У пројекту ЕУ-МКТЈ ''Национални тужиоци у посети'' тужилачки помоћници и истражитељи бораве у Тужилаштву Хашког трибунала у оквиру Транзиционог тима. Њихов ангажман у својству ''официра за везу'' подразумева претраге кроз електронске базе Тужилаштва МКТЈ и консултације и састанке са тужиоцима у циљу прибављања података и документације која се користи у поступцима које води ТРЗ у већ постојећим предметима и у предметима у којима се очекује да ће бити поступано у наредном периоду.

ТРЗ је посвећено даљој и трајној сарадњи са МКТЈ коришћењем материјала из архива Хашког трибунала што је започело у јулу 2006. године, потписивањем споразума о приступу Тужилаштва електронскоj бази података Трибунала. На овај начин остварен је увид у преко 500.000 докумената и изјава сведока у бази података Тужилаштва МКТЈ што је знатно повећало ефикасност у поступању ТРЗ.

Механизам за међународне кривичне судове (ММКС)

Тужилаштво за ратне злочине је током 2014.године започело реализацију пуне сарадње са Међународним механизмом за кривичне судове. У оквиру прве званичне радне посете региону, у својству Главног тужиоца ММКС, Хасан Бубакар Џелоу и тим тужиоца Вукчевића договорили су 8. септембра 2014.године оквире сарадње у оквиру новог механизма који би требало да омогући ефикасан завршетак свих поступака који се воде пред Хашким трибуналом и који ће постепено преузимати функције Хашког трибунала како се буду завршавали последњи поступци.

Тужилац за ратне злочине Републике Србије Владимир Вукчевић и тужилац Међународног механизма за кривичне судове Хасан Бубакар Џелоу потписали су у Београду 8. септембра 2014. године Меморандум о разумевању, који предвиђа сарадњу Тужилаштва са ММКС.

Главни тужилац ММКС био је један од учесника међународне конференције ''Палићки процес – регионална сарадња, достигнућа и обавезе, десет година касније'', коју је организовало Тужилаштво за ратне злочине на Палићу од 1.до 3. децембра 2014. године.

Делегација ЕУ у Србији

Делегација ЕУ у Србији прати и подржава активности Тужилаштва за ратне злочине у унапређењу регионалне сарадње, посебно у подршци и реализацији Протокола о сарадњи са Тужилаштвом БиХ у прогону осумњичених за ратне злочине, злочине против човечности и злочин геноцида 31. јануара 2013. године у Бриселу. Делегација прати суђења за ратне злочине, кроз подршку пројекту мониторинга Мисије ОЕБС-а.

ТРЗ је усвојило сугестије Експертске мисије ЕУ да без сувишног одлагања, и то што је раније могуће у току 2015, сачини и имплементира тужилачку стратегију Тужилаштва за ратне злочине имајући у виду следећа начела:

  • Објективност и независност ТРЗ;

  • Фокусирано истраживање и процесуирање;

  • Истраживање и процесуирање најодговорнијих учинилаца;

  • Процесуирање нижерангираних учинилаца одговорних за изузетно озбиљне и општепознате злочине;

  • Стављање тежишта на интересе оштећених;

  • Заштита сведока;

  • Истраживање, и по потреби процесуирање дела из чл. 304 ЗКП-а, као и сваке повреде заштитних мера;

  • Узимање у обзир критеријума установљених домаћом правосудном праксом, и по потреби међународном праксом у овој области;

  • Дефинисање критеријума за утврђивање приоритетних предмета (кривично дело, улога осумњиченог, број жртава, место злочина, докази, лишавање слободе одговорних, максимални учинак у смислу превенције и одвраћања);

  • Краткорочне процене, и по потреби прилагођавање/корекције.  

Потребе тужилаштва где је неопходна помоћ Европске уније:

Експертска мисија: Подршка експерата ЕУ била би драгоцена у доприносу спровођења Стратегије за поступање у предметима ратних злочина. Иако представници ТРЗ раде са Мисијом ОЕБС-а на одређивању критеријума по којима ће се утврђивати приоритетни предмети. ТРЗ и СЗОРЗ. Експертска подршка ЕУ би била значајна с обзиром да би спровођење стратегије временски требало да одговара процесу приступања Србије Европској Унији.

Осмишљавање одговарајућег програма обуке у складу са уоченим потребама, укључујући ''трансверзалну'' обуку између представника ТРЗ, адвоката одбране и судија;

Подршка унапређењу сарадње ТРЗ и полиције (са Јединицом за заштиту и СЗОРЗ) кроз обуку која би обухватила искуства ЕУ у овој области.

Подршка Служби за помоћ и подршку сведоцима с обзиром да у оквиру споровођења тужилачке истраге ТРЗ полаже много времена и материјалних и кадровских капацитета на подршку сведоцима како би се прикупили што квалитетнији докази и информације у предметима.

Тужилаштво настоји да обезбеди софтверске програме за складиштење и брзу и ефикасну претрагу података и доказа. Списи свих предмета Тужилаштва електронски ће се скенирати и груписати по категоријама и приоритетима у кривичном прогону.

Унапређење комуникационе стратегије, као и подизање нивоа квалитета односа са јавношћу правосудних институција неопходно је ради изградње жељеног правосудног система у коме су успостављени критеријуми одговорности правосудних институција и носилаца тужилачких функција за квалитет, правичност, резултате рада и коришћење додељених јавних ресурса.

Учешће у изради акционог плана у оквиру припрема за отварање поглавља 23 – Правосуђе и основна права

 

У Извештају о скринингу за Поглавље 23 – правосуђе и основна права, правосудним органима Републике Србије је у области ратних злочина дато 5 препорука.

У извештају стоји да је „неопходно посветити посебну пажњу учинку који се остварује у вези са суђењима за ратне злочине. То подразумева избегавање претпоставке о некажњивости тако што ће бити обезбеђено да све оптужбе буду истражене на одговарајући начин и потом и кривично гоњене и процесуиране.

Треба обезбедити и пропорционалност пресуда као и једнак третман за све осумњичене, укључујући и осумњичене у случајевима високопозиционираних војних лица који су наводно учествовали у ратним злочинима; појачавање мера безбедности за сведоке и лица која достављају информације; унапређење услуга подршке за сведоке и лица која достављају информације; обезбеђивање већег нивоа поверљивости истраге, укључујући сведочења сведока и лица која достављају информације.

Тужилаштво за ратне злочине сарађивало је интензивно са Министарством правде на изради активности које би требало да одговоре на поменуте препоруке Европске комисије.

Акционим планом Владе Републике Србије предвиђене су неке од најважнијих активности које ће утицати на будући рад Тужилаштва за ратне злочине:

  • Јачање капацитета Тужилаштва за ратне злочине избором заменика тужилаца и тужилачких помоћника;

  • Израда Стратегије тужилаштва за процесуирање ратних злочина у Србији у светлу завршне Стратегије Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију;

  • Прописивање критеријума за селекцију случајева ратних злочина и стварање листе приоритетних и важних случајева ратних злочина;

  • Омогућавање потпуног увида и истраживање архиве Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију и Механизма за међународне кривичне судове, и анализа откривених докумената;

  • Сарадња Тужилаштва за ратне злочине са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију/Механизмом за међународне кривичне судове у конкретним предметима како би се стекло опште и посебно знање везано за конкретне случајеве, искуство и стратегије тужилаца Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију и Механизма за међународне кривичне судове о прикупљеним доказима и методима њихове употребе;

Успостављање система тренинга и обуке из области међународног хуманитарног права и кривичне истраге у складу са новим Законом о кривичном поступку за учеснике у процесима везаним за ратне злочине.

Програм за развој Уједињених нација - УНДП

Тужилаштгво за ратне злочине остварује сарадњу са Канцеларијама УНДП у Београду и у Сарајеву у оквиру Регионалног пројекта: ''Побољшање регионалне сарадње за процесуирање ратних злочина и трагање за несталим особама''

Мисија Европске владавине права (ЕУЛЕКС)

Савет Европске уније продужио је мандате мисији Еулекс на Косову. Еулекс ће, стога, убрзати пренос активности на друга европска тела и на локалне институције, као и да ће се усредсредити на развијање капацитета косовских институција.

С обзиром на чињеницу да нема фактичку надлежност на АП КиМ, ТРЗ нема могућност да самостално предузима радње у циљу истраживања злочина и процесуирања учинилаца, да приступи местима извршења, учиниоцима, сведоцима, оштећенима, да непосредно прибави релевантне податке и документацију. Из ових разлога, ТРЗ је од свог оснивања сарађивало са УНМИК-ом, а од 2009. године, сарадња је у складу са преношењем надлежности настављена са органима Мисије ЕУЛЕКС: Специјалним тужилаштвом, Јединицом за истраживање ратних злочина, Одељењем за форензичку медицину.

Пружање помоћи обухвата активности у свим фазама поступка: достављање података и релевантне документације, прикупљање доказа, испитивање сведока, вршење увиђаја. Страна којој су доступни докази, на захтев друге стране или за потребе поступка који води, спроводи потребне радње, а о обављеном, обавештава другу страну и доставља јој доказни материјал. У неким случајевима, доказне радње изводе се у присуству представника оба тужилаштва, поступајућег тужиоца Тужилаштва за ратне злочине и тужиоца ЕУЛЕКС тужилаштва. Најчешће је у питању радња испитивања сведока који имају пребивалиште на АП КиМ. На овакав начин, до сада је испитано више десетина сведока.

Сарадња је дала резултате у многим поступцима, било да су вођени пред Одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду или пред Мешовитим/међународним већем судова на АП КиМ.

С обзиром да локалне власти на АП Косову и Метохији постепено преузимају надлежност ЕУЛЕКС-а, било је неопходно дефинисати начине и облике сарадње са правосудниим органима на Косову и Метохији. Из тог разлога, Влада РС усвојила је закључком од 07. марта 2013. године, Процедуре узајамне правне помоћи, предвиђене Техичким протоколом за имплементацију о ИБМ-у, а чији је циљ олакшање поступања по захтевима за узајамну правну помоћ са привременим институцијама Косова. Наведеним процедурама предвиђа се пружање узајамне правне помоћи само у погледу њених општих видова (достављање и уручивање аката, докумената, размена обавештења, извођење процесних радњи).

Процедуре, чија је примена за ТРЗ отпочела ове године, предвиђају да ЕУЛЕКС делује као посредник у сарадњи између ТРЗ и привремених институција Косова, олакшава комуникацију преношењем захтева за узајамну правну помоћ и одговора на захтев.

Сарадња са ЕУЛЕКС-ом је у пуној мери остварена у вези са лоцирањем и испитивањем масовних гробница у Батајници, Петровом Селу, Перућцу, Рашки. Заједнички рад почео је још у фази истраге, при лоцирању места, раду са сведоцима, прегледу терена, снимању, узимању узорака. Добар пример је проналазак и испитивање гробнице у каменолому у Рудници, у којој су пронађени посмртни остаци 53 особе. ОФМ нам је био од велике помоћи. Уз помоћ опреме коју поседују, олакшано је и убрзано прецизно лоцирање гробнице у оквиру каменолома, а затим су њихови стручњаци, радећи заједно са нашим форензичарима, антрополозима и обдуцентима, истражили локацију, изузели и обрадили посмртне остатке, који су послати на ДНК анализу коју је извршио ИЦМП у Тузли. Након обављене анализе, посмртне остатке породицама оштећених заједно су предали представници Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, Тужилаштва за ратне злочине и ЕУЛЕКС-а.

Канцеларија за демократске институције и људска права (ОЕБС ОДИХР)

Пројекат „Правда и ратни злочини” је вредан четири милиона евра, финансирала га је Европска унија, а спроводила ОЕБС-ова Канцеларија за демократске институције и људска права (ОЕБС ОДИХР), у партнерству са Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ), Истраживачким институтом УН-а за међурегионалне злочине и правду (UNICRI), Мисијом ОЕБС-а у Србији и другим мисијама ОЕБС-а у региону.

Пројекат је био спроведен у периоду од од маја 2010. до октобра 2011.

Организација за Европску безбедност и сарадњу (ОЕБС)

Један од приоритета Мисије ОЕБС у Србији и Црној Гори је пружање подршке у јачању капацитета домаћих правосудних органа и полиције за вођење поступака против починилаца ратних злочина. Такво опредељење ОЕБС изражено је и у Меморандуму о сарадњи који је Мисија у мају 2004. године закључила са Министарством правде Републике Србије.

Мисија ОЕБС подржава оснивање и рад специјализованих правосудних институција, пре свега Тужилаштва за ратне злочине на челу са независним Тужиоцем којег бира парламент, и сматра постојање таквих институција једним од услова за вођење судских поступака против одговорних за ратне злочине у складу са међународним стандардима, као и додатном гаранцијом независности правосуђа у овим осетљивим поступцима.

Праћење суђења за ратне злочине: Од почетка 2003. године, посматрачи ОЕБС редовно прате сва суђења за ратне злочине која се воде пред судовима у Србији ради стицања увида да ли се она одвијају у складу са међународно признатим правилима. Вршење ове активности у оквиру свог мандата, Мисија ОЕБС заснива и на редовној комуникацији и сарадњи са Тужилаштвом.

Регионална сарадња: Мисија ОЕБС је иницирала низ активности усмерених на унапређење регионалне правосудне сарадње у поступцима за ратне злочине, у троуглу Србија и Црна Гора, Хрватска, Босна и Херцеговина. Међу њима су најважнији регионални састанци високих представника правосуђа и надлежних министарстава чија сврха је разматрање конкретних видова сарадње у поступцима за ратне злочине, попут унапређења постојећих механизама прекограничне сарадње, приступа сведоцима, обезбеђивања доказа, размене искустава и судске праксе. Први такав састанак у организацији ОЕБС одржан је у новембру 2004. године на Палићу, а процес је настављен регионалном конференцијом на Брионима (Хрватска) у јуну 2005.

Интензивирање регионалних контаката допринело је уобличавању конкретних механизама за побољшање сарадње попут меморандума које су потписали Тужилац за ратне злочине и Републички јавни тужилац Републике Србије са државним тужиоцима Хрватске и Босне и Херцеговине, као и растућој сарадњи међу тужилаштвима ових држава у конкретним поступцима.

Стручно усавршавање: Упознавање тужилаца и судија са нормама међународног хуманитарног права, судском праксом међународних кривичних трибунала и истражним техникама важан је допринос вођењу ефикасних истрага и суђења починиоцима ратних злочина у складу са међународним стандардима. У марту 2004. године организован је семинар о примени командне одговорности у суђењима за ратне злочине на коме су учествовали и представници Тужилаштва. Мисија је, почевши од децембра 2003. године, за тужиоце, истражне судије и припаднике полиције организовала низ курсева, семинара, стручних састанака и посета, укључујучи и студијске посете Хашком трибуналу, у циљу проширивања знања и искустава у вођењу истрага за ратне злочине и заштити сведока.

Информисање јавности: Мисија ОЕБС, уз помоћ донације Владе Холандије, води пројекат усмерен на информисање јавности у Србији о суђењима за ратне злочине пред домаћим судовима, мандату и раду Хашког трибунала, као и другим темама у вези са суочавањем са прошлошћу и долажењем до истине и правде кроз суђења за ратне злочине. Тужилаштво за ратне злочине је један од главних партнера и корисника овог пројекта. У оквиру пројекта, проширена је служба Тужилаштва за информисање јавности, организован низ трибина и округлих столова и остварене друге активности усмерене на обавештавање јавности и стварање подршке за судско кажњавање одговорних за најтежа злодела почињена током ратова у бившој Југославији. Део таквих активности је и постављање веб сајта Тужилаштва за ратне злочине.

Законодавство: Закон о надлежности и организацији државних органа у поступку за ратне злочине, којим је установљено Тужилаштво за ратне злочине, израђен је у првој половини 2003. године уз експертску помоћ Мисије ОЕБС. Касније амандмане на овај закон, као и нацрт новог Закона о државним органима и поступку за кривична дела против међународног хуманитарног права израдила је радна група Министарства правде Републике Србије уз логистичку и стручну помоћ Мисије.

Специјални истражни тим

Значајан део капацитета Тужилаштва за ратне злочине ангажован је за потребе спровођења међународне истраге Специјалног истражног тима Европске уније. Специјални истражни тим ради под управом Мисије ЕУЛЕКС, а образован је са циљем да спроведе независну истрагу о ратним злочинима и организованом криминалу и свим злочинима са њима повезаним, а према наводима садржаним у извештају сенатора Дика Мартија из 2011. године.

ТРЗ по захтевима, али и самоиницијативно координира испитивање сведока, пружа потребна обавештења, уступа информације и документацију, посредује у сарадњи СИТ и државних институција и тела. Представници ТРЗ и СИТ организују периодичне састанке на којима се усмерава даљи ток сарадње, а којима по потреби, присуствују представници МУП-а и других релевантних државних органа.

С обзиром да локалне власти на АП Косову и Метохији постепено преузимају надлежност ЕУЛЕКС-а, било је неопходно дефинисати начине и облике сарадње са правосудниим органима на Косову и Метохији. Из тог разлога, Влада РС усвојила је закључком од 07. марта 2013. године, Процедуре узајамне правне помоћи, предвиђене Техичким протоколом за имплементацију о ИБМ-у, а чији је циљ олакшање поступања по захтевима за узајамну правну помоћ са привременим институцијама Косова. Наведеним процедурама предвиђа се пружање узајамне правне помоћи само у погледу њених општих видова (достављање и уручивање аката, докумената, размена обавештења, извођење процесних радњи).

Процедуре предвиђају да ЕУЛЕКС делује као посредник у сарадњи између ТРЗ и привремених институција Косова, олакшава комуникацију преношењем захтева за узајамну правну помоћ и одговора на захтев.

Амбасада САД

Влада САД, преко своје амбасаде у Београду, подржава рад Тужилаштва за ратне злочине.

Министарство правде Канаде - Одељење за злочине против човечности и ратне злочине

Меморандум о разумевању и унапређењу узајамне неприсилне помоћи у случајевима истраживања и процесуирања ратних злочина, злочина против човечности и геноцида између Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије и Одељења за злочине против човечности и ратне злочине Министарства правде Канаде потписан је 18. фебруара 2010. године.

Амбасада Краљевине Холандије

Сарадња са Тужилаштвом за ратне злочине остварена је на пројекту ''Регионални официри за везу'' који је покренут после Регионалне Конференције ''Палић 2'' (01.-03. 12. 2014. године) чије одржавање је фибансирала Амбасада краљевине Холандије, и ''Регионални официри за везу''.

Пројекат је почео да се спроводи 15. јануара 2015.године и према плану је предвиђено да траје до 15. јула 2016.године.