Međunarodni krivični tribunal u Hagu (MKTJ)

Nadležnost Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) je da postupa u svim slučajevima ratnih zločina koji su se dogodili prostoru bivše SFRJ od 1991. do 1999. godine, bez obzira na državljanstvo žrtve ili počinioca.

Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije i Tužilaštvo Haškog tribunala razmenjuju podatke i dokumentaciju o zločinima. Na ovaj način, Tužilaštvo za ratne zločine je dolazilo do informacija i podataka koji su bili značajni ne samo kao polazna osnova za usmeravanje istrage već i do podataka kojima se pojedini događaji u znatnoj meri rasvetljavaju. Tužilaštvu Haškog tribunala su po prirodi stvari, bili dostupni dokazi i materijal vezan za njihova istraživanja, jer su istražitelji Haškog tužilaštva na licu mesta, tamo gde su se zločini događali, prikupljali dokaze i obavljali razgovore sa licima koja su bila neposredni svedoci zločina.

Rezultati saradnje sa Tribunalom u Hagu su:

- ustupanje predmeta – iz istrage (Zvornik) i pod optužnicom (Vladimir Kovačević – Rambo, za granatiranje Dubrovnika 1991. godine);

- predlog Karle del Ponte, glavnog tužioca MKTJ Sudskom veću Haškog tribunala da se Tužilaštvu za ratne zločine ustupi predmet ''Vukovarska trojka'' (optuženi Mrkšić, Šljivančanin i Radić);

-postupanja u vezi sa zahtevima za pomoć ;

- sporazum o pristupu Tužilaštva elektronskoj bazi podataka Tribunala (19.07.2006.) - na ovaj način ostvaren je uvid u preko 500.000 dokumenata i izjava svedoka u bazi podataka Tužilaštva MKTJ.

U Izveštaju koji je 10.decembra 2014. godine Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc podneo Savetu bezbednosti UN ističe se da je svakodnevna saradnja država bivše Jugoslavije sa tužilaštvom u Hagu zadovoljila očekivanja. Tužilac Bramerc je ocenio da je neophodno unaprediti saradnju među tužilaštvima za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji o kojoj su potpisani sporazumi koji ''još nisu primenjeni u praksi''. ''Begunci nastavljaju da izbegavaju odgovornost nalaženjem utočišta preko granica. I dok se sudi počiniocima sa nižeg nivoa, neophodan je veći fokus na osumnjičene srednjeg i visokog nivoa'' upozorio je glavni haški tužilac.

U projektu EU-MKTJ ''Nacionalni tužioci u poseti'' tužilački pomoćnici i istražitelji borave u Tužilaštvu Haškog tribunala u okviru Tranzicionog tima. Njihov angažman u svojstvu ''oficira za vezu'' podrazumeva pretrage kroz elektronske baze Tužilaštva MKTJ i konsultacije i sastanke sa tužiocima u cilju pribavljanja podataka i dokumentacije koja se koristi u postupcima koje vodi TRZ u već postojećim predmetima i u predmetima u kojima se očekuje da će biti postupano u narednom periodu.

TRZ je posvećeno daljoj i trajnoj saradnji sa MKTJ korišćenjem materijala iz arhiva Haškog tribunala što je započelo u julu 2006. godine, potpisivanjem sporazuma o pristupu Tužilaštva elektronskoj bazi podataka Tribunala. Na ovaj način ostvaren je uvid u preko 500.000 dokumenata i izjava svedoka u bazi podataka Tužilaštva MKTJ što je znatno povećalo efikasnost u postupanju TRZ.

Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS)

Tužilaštvo za ratne zločine je tokom 2014.godine započelo realizaciju pune saradnje sa Međunarodnim mehanizmom za krivične sudove. U okviru prve zvanične radne posete regionu, u svojstvu Glavnog tužioca MMKS, Hasan Bubakar Dželou i tim tužioca Vukčevića dogovorili su 8. septembra 2014.godine okvire saradnje u okviru novog mehanizma koji bi trebalo da omogući efikasan završetak svih postupaka koji se vode pred Haškim tribunalom i koji će postepeno preuzimati funkcije Haškog tribunala kako se budu završavali poslednji postupci.

Tužilac za ratne zločine Republike Srbije Vladimir Vukčević i tužilac Međunarodnog mehanizma za krivične sudove Hasan Bubakar Dželou potpisali su u Beogradu 8. septembra 2014. godine Memorandum o razumevanju, koji predviđa saradnju Tužilaštva sa MMKS.

Glavni tužilac MMKS bio je jedan od učesnika međunarodne konferencije ''Palićki proces – regionalna saradnja, dostignuća i obaveze, deset godina kasnije'', koju je organizovalo Tužilaštvo za ratne zločine na Paliću od 1.do 3. decembra 2014. godine.

Delegacija EU u Srbiji

Delegacija EU u Srbiji prati i podržava aktivnosti Tužilaštva za ratne zločine u unapređenju regionalne saradnje, posebno u podršci i realizaciji Protokola o saradnji sa Tužilaštvom BiH u progonu osumnjičenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zločin genocida 31. januara 2013. godine u Briselu. Delegacija prati suđenja za ratne zločine, kroz podršku projektu monitoringa Misije OEBS-a.

TRZ je usvojilo sugestije Ekspertske misije EU da bez suvišnog odlaganja, i to što je ranije moguće u toku 2015, sačini i implementira tužilačku strategiju Tužilaštva za ratne zločine imajući u vidu sledeća načela:

  • Objektivnost i nezavisnost TRZ;

  • Fokusirano istraživanje i procesuiranje;

  • Istraživanje i procesuiranje najodgovornijih učinilaca;

  • Procesuiranje nižerangiranih učinilaca odgovornih za izuzetno ozbiljne i opštepoznate zločine;

  • Stavljanje težišta na interese oštećenih;

  • Zaštita svedoka;

  • Istraživanje, i po potrebi procesuiranje dela iz čl. 304 ZKP-a, kao i svake povrede zaštitnih mera;

  • Uzimanje u obzir kriterijuma ustanovljenih domaćom pravosudnom praksom, i po potrebi međunarodnom praksom u ovoj oblasti;

  • Definisanje kriterijuma za utvrđivanje prioritetnih predmeta (krivično delo, uloga osumnjičenog, broj žrtava, mesto zločina, dokazi, lišavanje slobode odgovornih, maksimalni učinak u smislu prevencije i odvraćanja);

  • Kratkoročne procene, i po potrebi prilagođavanje/korekcije.


Potrebe tužilaštva gde je neophodna pomoć Evropske unije:

Ekspertska misija: Podrška eksperata EU bila bi dragocena u doprinosu sprovođenja Strategije za postupanje u predmetima ratnih zločina. Iako predstavnici TRZ rade sa Misijom OEBS-a na određivanju kriterijuma po kojima će se utvrđivati prioritetni predmeti. TRZ i SZORZ. Ekspertska podrška EU bi bila značajna s obzirom da bi sprovođenje strategije vremenski trebalo da odgovara procesu pristupanja Srbije Evropskoj Uniji.

Osmišljavanje odgovarajućeg programa obuke u skladu sa uočenim potrebama, uključujući ''transverzalnu'' obuku između predstavnika TRZ, advokata odbrane i sudija;

Podrška unapređenju saradnje TRZ i policije (sa Jedinicom za zaštitu i SZORZ) kroz obuku koja bi obuhvatila iskustva EU u ovoj oblasti.

Podrška Službi za pomoć i podršku svedocima s obzirom da u okviru sporovođenja tužilačke istrage TRZ polaže mnogo vremena i materijalnih i kadrovskih kapaciteta na podršku svedocima kako bi se prikupili što kvalitetniji dokazi i informacije u predmetima.

Tužilaštvo nastoji da obezbedi softverske programe za skladištenje i brzu i efikasnu pretragu podataka i dokaza. Spisi svih predmeta Tužilaštva elektronski će se skenirati i grupisati po kategorijama i prioritetima u krivičnom progonu.

Unapređenje komunikacione strategije, kao i podizanje nivoa kvaliteta odnosa sa javnošću pravosudnih institucija neophodno je radi izgradnje željenog pravosudnog sistema u kome su uspostavljeni kriterijumi odgovornosti pravosudnih institucija i nosilaca tužilačkih funkcija za kvalitet, pravičnost, rezultate rada i korišćenje dodeljenih javnih resursa.


Učešće u izradi akcionog plana u okviru priprema za otvaranje poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava

U Izveštaju o skriningu za Poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava, pravosudnim organima Republike Srbije je u oblasti ratnih zločina dato 5 preporuka.

U izveštaju stoji da je „neophodno posvetiti posebnu pažnju učinku koji se ostvaruje u vezi sa suđenjima za ratne zločine. To podrazumeva izbegavanje pretpostavke o nekažnjivosti tako što će biti obezbeđeno da sve optužbe budu istražene na odgovarajući način i potom i krivično gonjene i procesuirane.

Treba obezbediti i proporcionalnost presuda kao i jednak tretman za sve osumnjičene, uključujući i osumnjičene u slučajevima visokopozicioniranih vojnih lica koji su navodno učestvovali u ratnim zločinima; pojačavanje mera bezbednosti za svedoke i lica koja dostavljaju informacije; unapređenje usluga podrške za svedoke i lica koja dostavljaju informacije; obezbeđivanje većeg nivoa poverljivosti istrage, uključujući svedočenja svedoka i lica koja dostavljaju informacije.

Tužilaštvo za ratne zločine sarađivalo je intenzivno sa Ministarstvom pravde na izradi aktivnosti koje bi trebalo da odgovore na pomenute preporuke Evropske komisije.

Akcionim planom Vlade Republike Srbije predviđene su neke od najvažnijih aktivnosti koje će uticati na budući rad Tužilaštva za ratne zločine:

  • Jačanje kapaciteta Tužilaštva za ratne zločine izborom zamenika tužilaca i tužilačkih pomoćnika;

  • Izrada Strategije tužilaštva za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji u svetlu završne Strategije Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju;

  • Propisivanje kriterijuma za selekciju slučajeva ratnih zločina i stvaranje liste prioritetnih i važnih slučajeva ratnih zločina;

  • Omogućavanje potpunog uvida i istraživanje arhive Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Mehanizma za međunarodne krivične sudove, i analiza otkrivenih dokumenata;

  • Saradnja Tužilaštva za ratne zločine sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju/Mehanizmom za međunarodne krivične sudove u konkretnim predmetima kako bi se steklo opšte i posebno znanje vezano za konkretne slučajeve, iskustvo i strategije tužilaca Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Mehanizma za međunarodne krivične sudove o prikupljenim dokazima i metodima njihove upotrebe;

  • Uspostavljanje sistema treninga i obuke iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i krivične istrage u skladu sa novim Zakonom o krivičnom postupku za učesnike u procesima vezanim za ratne zločine.

Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP)

Tužilaštvo za ratne zločine ostvaruje saradnju sa Kancelarijama UNDP u Beogradu i u Sarajevu u okviru Regionalnog projekta "Poboljšanje regionalne saradnje za procesuiranje ratnih zločina i traganje za nestalim osobama''

Misija Evropske vladavine prava (EULEKS)

Savet Evropske unije produžio je mandate misiji Euleks na Kosovu. Euleks će, stoga, ubrzati prenos aktivnosti na druga evropska tela i na lokalne institucije, kao i da će se usredsrediti na razvijanje kapaciteta kosovskih institucija.

S obzirom na činjenicu da nema faktičku nadležnost na AP KiM, TRZ nema mogućnost da samostalno preduzima radnje u cilju istraživanja zločina i procesuiranja učinilaca, da pristupi mestima izvršenja, učiniocima, svedocima, oštećenima, da neposredno pribavi relevantne podatke i dokumentaciju. Iz ovih razloga, TRZ je od svog osnivanja sarađivalo sa UNMIK-om, a od 2009. godine, saradnja je u skladu sa prenošenjem nadležnosti nastavljena sa organima Misije EULEKS: Specijalnim tužilaštvom, Jedinicom za istraživanje ratnih zločina, Odeljenjem za forenzičku medicinu.

Pružanje pomoći obuhvata aktivnosti u svim fazama postupka: dostavljanje podataka i relevantne dokumentacije, prikupljanje dokaza, ispitivanje svedoka, vršenje uviđaja. Strana kojoj su dostupni dokazi, na zahtev druge strane ili za potrebe postupka koji vodi, sprovodi potrebne radnje, a o obavljenom, obaveštava drugu stranu i dostavlja joj dokazni materijal. U nekim slučajevima, dokazne radnje izvode se u prisustvu predstavnika oba tužilaštva, postupajućeg tužioca Tužilaštva za ratne zločine i tužioca EULEKS tužilaštva. Najčešće je u pitanju radnja ispitivanja svedoka koji imaju prebivalište na AP KiM. Na ovakav način, do sada je ispitano više desetina svedoka.

Saradnja je dala rezultate u mnogim postupcima, bilo da su vođeni pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu ili pred Mešovitim/međunarodnim većem sudova na AP KiM.

S obzirom da lokalne vlasti na AP Kosovu i Metohiji postepeno preuzimaju nadležnost EULEKS-a, bilo je neophodno definisati načine i oblike saradnje sa pravosudniim organima na Kosovu i Metohiji. Iz tog razloga, Vlada RS usvojila je zaključkom od 07. marta 2013. godine, Procedure uzajamne pravne pomoći, predviđene Tehičkim protokolom za implementaciju o IBM-u, a čiji je cilj olakšanje postupanja po zahtevima za uzajamnu pravnu pomoć sa privremenim institucijama Kosova. Navedenim procedurama predviđa se pružanje uzajamne pravne pomoći samo u pogledu njenih opštih vidova (dostavljanje i uručivanje akata, dokumenata, razmena obaveštenja, izvođenje procesnih radnji).

Procedure, čija je primena za TRZ otpočela ove godine, predviđaju da EULEKS deluje kao posrednik u saradnji između TRZ i privremenih institucija Kosova, olakšava komunikaciju prenošenjem zahteva za uzajamnu pravnu pomoć i odgovora na zahtev.

Saradnja sa EULEKS-om je u punoj meri ostvarena u vezi sa lociranjem i ispitivanjem masovnih grobnica u Batajnici, Petrovom Selu, Perućcu, Raški. Zajednički rad počeo je još u fazi istrage, pri lociranju mesta, radu sa svedocima, pregledu terena, snimanju, uzimanju uzoraka. Dobar primer je pronalazak i ispitivanje grobnice u kamenolomu u Rudnici, u kojoj su pronađeni posmrtni ostaci 53 osobe. OFM nam je bio od velike pomoći. Uz pomoć opreme koju poseduju, olakšano je i ubrzano precizno lociranje grobnice u okviru kamenoloma, a zatim su njihovi stručnjaci, radeći zajedno sa našim forenzičarima, antropolozima i obducentima, istražili lokaciju, izuzeli i obradili posmrtne ostatke, koji su poslati na DNK analizu koju je izvršio ICMP u Tuzli. Nakon obavljene analize, posmrtne ostatke porodicama oštećenih zajedno su predali predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Tužilaštva za ratne zločine i EULEKS-a.

Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS ODIHR)

Projekat „Pravda i ratni zločini” je vredan četiri miliona evra, finansirala ga je Evropska unija, a sprovodila OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS ODIHR), u partnerstvu sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), Istraživačkim institutom UN-a za međuregionalne zločine i pravdu (UNICRI), Misijom OEBS-a u Srbiji i drugim misijama OEBS-a u regionu.

Projekat je bio sproveden u periodu od od maja 2010. do oktobra 2011.

Organizacija za Evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)

Jedan od prioriteta Misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori je pružanje podrške u jačanju kapaciteta domaćih pravosudnih organa i policije za vođenje postupaka protiv počinilaca ratnih zločina. Takvo opredeljenje OEBS izraženo je i u Memorandumu o saradnji koji je Misija u maju 2004. godine zaključila sa Ministarstvom pravde Republike Srbije.

Misija OEBS podržava osnivanje i rad specijalizovanih pravosudnih institucija, pre svega Tužilaštva za ratne zločine na čelu sa nezavisnim Tužiocem kojeg bira parlament, i smatra postojanje takvih institucija jednim od uslova za vođenje sudskih postupaka protiv odgovornih za ratne zločine u skladu sa međunarodnim standardima, kao i dodatnom garancijom nezavisnosti pravosuđa u ovim osetljivim postupcima.

Praćenje suđenja za ratne zločine: Od početka 2003. godine, posmatrači OEBS redovno prate sva suđenja za ratne zločine koja se vode pred sudovima u Srbiji radi sticanja uvida da li se ona odvijaju u skladu sa međunarodno priznatim pravilima. Vršenje ove aktivnosti u okviru svog mandata, Misija OEBS zasniva i na redovnoj komunikaciji i saradnji sa Tužilaštvom.

Regionalna saradnja: Misija OEBS je inicirala niz aktivnosti usmerenih na unapređenje regionalne pravosudne saradnje u postupcima za ratne zločine, u trouglu Srbija i Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina. Među njima su najvažniji regionalni sastanci visokih predstavnika pravosuđa i nadležnih ministarstava čija svrha je razmatranje konkretnih vidova saradnje u postupcima za ratne zločine, poput unapređenja postojećih mehanizama prekogranične saradnje, pristupa svedocima, obezbeđivanja dokaza, razmene iskustava i sudske prakse. Prvi takav sastanak u organizaciji OEBS održan je u novembru 2004. godine na Paliću, a proces je nastavljen regionalnom konferencijom na Brionima (Hrvatska) u junu 2005.

Intenziviranje regionalnih kontakata doprinelo je uobličavanju konkretnih mehanizama za poboljšanje saradnje poput memoranduma koje su potpisali Tužilac za ratne zločine i Republički javni tužilac Republike Srbije sa državnim tužiocima Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i rastućoj saradnji među tužilaštvima ovih država u konkretnim postupcima.

Stručno usavršavanje: Upoznavanje tužilaca i sudija sa normama međunarodnog humanitarnog prava, sudskom praksom međunarodnih krivičnih tribunala i istražnim tehnikama važan je doprinos vođenju efikasnih istraga i suđenja počiniocima ratnih zločina u skladu sa međunarodnim standardima. U martu 2004. godine organizovan je seminar o primeni komandne odgovornosti u suđenjima za ratne zločine na kome su učestvovali i predstavnici Tužilaštva. Misija je, počevši od decembra 2003. godine, za tužioce, istražne sudije i pripadnike policije organizovala niz kurseva, seminara, stručnih sastanaka i poseta, uključujuči i studijske posete Haškom tribunalu, u cilju proširivanja znanja i iskustava u vođenju istraga za ratne zločine i zaštiti svedoka.

Informisanje javnosti: Misija OEBS, uz pomoć donacije Vlade Holandije, vodi projekat usmeren na informisanje javnosti u Srbiji o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima, mandatu i radu Haškog tribunala, kao i drugim temama u vezi sa suočavanjem sa prošlošcu i dolaženjem do istine i pravde kroz suđenja za ratne zločine. Tužilaštvo za ratne zločine je jedan od glavnih partnera i korisnika ovog projekta. U okviru projekta, proširena je služba Tužilaštva za informisanje javnosti, organizovan niz tribina i okruglih stolova i ostvarene druge aktivnosti usmerene na obaveštavanje javnosti i stvaranje podrške za sudsko kažnjavanje odgovornih za najteža zlodela počinjena tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Deo takvih aktivnosti je i postavljanje veb sajta Tužilaštva za ratne zločine.

Zakonodavstvo: Zakon o nadležnosti i organizaciji državnih organa u postupku za ratne zločine, kojim je ustanovljeno Tužilaštvo za ratne zločine, izrađen je u prvoj polovini 2003. godine uz ekspertsku pomoć Misije OEBS. Kasnije amandmane na ovaj zakon, kao i nacrt novog Zakona o državnim organima i postupku za krivična dela protiv međunarodnog humanitarnog prava izradila je radna grupa Ministarstva pravde Republike Srbije uz logističku i stručnu pomoć Misije.

Specijalni istražni tim

Značajan deo kapaciteta Tužilaštva za ratne zločine angažovan je za potrebe sprovođenja međunarodne istrage Specijalnog istražnog tima Evropske unije. Specijalni istražni tim radi pod upravom Misije EULEKS, a obrazovan je sa ciljem da sprovede nezavisnu istragu o ratnim zločinima i organizovanom kriminalu i svim zločinima sa njima povezanim, a prema navodima sadržanim u izveštaju senatora Dika Martija iz 2011. godine.

TRZ po zahtevima, ali i samoinicijativno koordinira ispitivanje svedoka, pruža potrebna obaveštenja, ustupa informacije i dokumentaciju, posreduje u saradnji SIT i državnih institucija i tela. Predstavnici TRZ i SIT organizuju periodične sastanke na kojima se usmerava dalji tok saradnje, a kojima po potrebi, prisustvuju predstavnici MUP-a i drugih relevantnih državnih organa.

S obzirom da lokalne vlasti na AP Kosovu i Metohiji postepeno preuzimaju nadležnost EULEKS-a, bilo je neophodno definisati načine i oblike saradnje sa pravosudniim organima na Kosovu i Metohiji. Iz tog razloga, Vlada RS usvojila je zaključkom od 07. marta 2013. godine, Procedure uzajamne pravne pomoći, predviđene Tehičkim protokolom za implementaciju o IBM-u, a čiji je cilj olakšanje postupanja po zahtevima za uzajamnu pravnu pomoć sa privremenim institucijama Kosova. Navedenim procedurama predviđa se pružanje uzajamne pravne pomoći samo u pogledu njenih opštih vidova (dostavljanje i uručivanje akata, dokumenata, razmena obaveštenja, izvođenje procesnih radnji).

Procedure predviđaju da EULEKS deluje kao posrednik u saradnji između TRZ i privremenih institucija Kosova, olakšava komunikaciju prenošenjem zahteva za uzajamnu pravnu pomoć i odgovora na zahtev.

Ambasada SAD

Vlada SAD, preko svoje ambasade u Beogradu, podržava rad Tužilaštva za ratne zločine.

Ministarstvo pravde Kanade - Odeljenje za zločine protiv ćovečnosti i ratne zločine

Memorandum o razumevanju i unapređenju uzajamne neprisilne pomoći u slučajevima istraživanja i procesuiranja ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida između Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije i Odeljenja za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine Ministarstva pravde Kanade potpisan je 18. februara 2010. godine.

Ambasada Kraljevine Holandije

Saradnja sa Tužilaštvom za ratne zločine ostvarena je na projektu ''Regionalni oficiri za vezu'' koji je pokrenut posle Regionalne Konferencije ''Palić 2'' (01.-03. 12. 2014. godine) čije održavanje je fibansirala Ambasada kraljevine Holandije, i ''Regionalni oficiri za vezu''.

Projekat je počeo da se sprovodi 15. januara 2015.godine i prema planu je predviđeno da traje do 15. jula 2016.godine.