|
 Obaveza
Kada se ovaj, četvrti broj “Pravde u tranziciji”
nađe u rukama čitalaca, Ratko Mladić će možda biti, a
možda neće biti u Hagu. Do dana njegovog zaključenja,
25. aprila, to se ne može predvideti, iako je mnogo reči
o odgovornosti potrošeno u prethodnom periodu, bar na
temu Mladić.
Sve prihavćenija teza u javnosti jeste da je to
“poslednja obaveza Srbije” u odnosu na taj sud. Da li je
to tako tek će se videti. Sigurno je jedino da je Mladić,
ako i nije poslednja, prioritetna “obaveza”.
Ostaje, ali istovremeno i ohrabruje, činjenica da Srbija
upravo ovih dana pokazuje da je vrlo ozbiljno shvatila
obavezu u odnosu na odgovornost za sopstvenu prošlost. U
tom smislu, Tribunal u izlaznoj strategiji, naročito
posle smrti Miloševića, ostavlja Srbiji mnogo obaveza.
To je jasna poruka onima koji su se ponadali da će
izlazna strategija Tribunala značiti predah od - pravde.
U periodu koji nam predstoji, institucionalno suočavanje,
odbrana integriteta, savesti i dostojanstva ozbiljne
države biće na ispitu zrelosti njene elite ali, pre
svega, njenih građana.
Ako neko posegne za nabijanjem dvogodišnjeg deteta na
bajonet, nema tog patriotizma koji takvo zverstvo može
da opravda. Upravo takvi ljudi naći će se pred sudom i,
uz svo poštovanje instituta pretpostavke nevinosti, biti
osuđeni primerenom zakonskom kaznom.
Takvih ljudi, na žalost, na slobodi ima mnogo i otud
tolika frustracija. Sa takvim ljudima živimo u istoj
zemlji, na putu ka evropskoj budućnosti. Nije slučajno
kancelarija Tužioca za ratne zločine jedna od
prioritetnih briga Evrope. Evropsko partnerstvo određuje
nove prioritete za Srbiju i Crnu Goru – saradnju sa
Tribunalom i jačanje kancelarije Tužioca za ratne
zločine. Te “domaće zadatke” Evropa definiše kao
kratkoročne. Posledice su, malo je reći, dugoročne.
Jasna Šarčević-Janković
|
