|
 Patriotizam,
istinski
Kada je primetila da đaci u njenoj školi, srednjoj
ekonomskoj u Somboru, kao vrhunske patriote navode
Mladića, Karadžića, Arkana i Legiju, profesorka Jasmina
Borić je rešila da uvede predavanje o „istinskom
patriotizmu“, i u tom okviru, studiju „Varaždinskog
slučaja“.
Priča o generalu Vladi Trifunoviću je ispričana u prvom
broju „Pravde u tranziciji“, sa nadom (uvek je to bio
motiv da se govori o njemu) da će taj gordi čovek
dočekati da mu, umesto „ubico“, „izdajniče“, država u
kojoj je isposnički živeo u samačkom hotelu pokraj
Železničke stanice, kaže „Izvini“, i „Hvala ti“.
Dogodilo se to nekako u isto vreme kada je u srpskom
parlamentu jedva sročeno i tesno izglasano saosećanje sa
žrtvama Srebrenice. Saosećanje je usaglašavano,
koristili su se eufemizmi, poricanja, odricanja. Čega
sve nije bilo! Neki su to okarakterisali „velikim
pomakom“, neki propuštenom šansom da se stvari nazovu
prav(n)im imenom, neki prevelikom žrtvom za Evropu.
Zamislite zemlju koja usaglašava stavove o saosećanju, a
koja pritom, sudska je istina, nije učinila ništa da to
spreči.
Zato u rubrici „Drugi pišu“ prenosimo četiri apela na
zdrav razum, na ljudsko saosećanje, kao presek vremena i
stanja duha zemlje u kojoj živimo.
A kao paradigmu, slike posete tužioca za ratne zločine
Kambodži, Poljima smrti, strašnom mučilištu u kojem se
tragovi i dokazi i danas pojavljuju u najstrašnijem
obliku. Gde se hoda po masovnoj grobnici. Svaka slićnost
sa Srbijom su samo naši porazi.
Jasna Šarčević - Janković
|
