Врховни касациони суд Републике Србије је пресудом Кзз РЗ 1/21 од 06.07.2021. године, усвојио Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца КТЗ бр.556/21 од 02.06.2021 године, поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду, Одељење за ратне злочина Кж1-По2 2/20 од 20.10.2020. године и утврдио да је правноснажном пресудом Апелационог суда у Београду, Одељење за ратне зложине Кж1 По2 2/20 од 20.11.године, повређен закон из члана 450 став 6 у вези члана 236. став 1. и 3. у вези члана 239. став 7 Законика о кривичном поступку.
Наиме, Републичко јавно тужилаштво претходно је прихватило иницијативу Тужилаштва за ратне злочине и поднело наведени Захтев за заштиту законитости.
Пресудом Врховног касационог суда утврђено је да је Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, одржавајући претрес пред другостепеним судом, био дужан да примени одредбе о тонском снимању и сходно томе о вођењу записника на главном претресу и састављању транскрипта, што све представља саставни део записника о главном претресу, а што Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине није учинио. На тај начин другостепени суд није поступио у складу са обавезама прописаним у наведеним процесним одредбама и тиме је повредио закон.
Тако је иницијатива Тужилаштва за ратне злочине која је прихваћена од стране Републичког јавног тужилаштва добила своју потврду у пресуди Врховног касационог суда, којом је утврђено да је Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине својим пропустом да тонски не снима претрес пред другостепеним судом и не сачињава транскрипт о томе,повредио закон.