Апелациони суд у Београду потврдио пресуду Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине против Жељка Маричића

Пресудом Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине, К По2 1/18 од 07.07.2020. године, окр. ЖЕЉКО МАРИЧИЋ је због извршења кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, осуђен на казну затвора у трајању од 2 (две) године.

Окр. Жељко Маричић је оглашен кривим што је за време немеђународног оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, који се водио између оружаних формација српског, бошњачог и хрватског народа, у периоду од 1992. до 1995. године, као припадник војске Српске Републике Босне и Херцеговине, поступао супротно правилима међународног права, на начин што је крајем маја 1992. године, након што је од стране војске и милиције Српске Републике Босне и Херцеговине, лишен слободе већи број цивила – мушкараца бошњачке националности из насеља Велегићи, Пудин Хан, Саница, Красуље, те још неколико насеља са подручја општине Кључ и након што су ова лица спроведена у просторије Основне школе „Никола Мачкић“ у Кључу, међу којима су били сведоци оштећени М.Д., М.С., С.Д., и Х.К., окривљени је према истима нечовечно поступао, тако што их је у просторијама наведене школе, у шпалиру који је формиран до аутобуса, и у аутобусу физички тешко злостављао тако што их је тукао свом силином рукама, ногама на којима је имао војничке чизме, палицом и другим предметима по телу, упућујући при томе претње и увреде, а затим окривљени након наведеног дошао и у просторије Основне школе у Ситници, где су из Кључа одвежени оштећени и присутнима, између осталог, рекао да је ово српска земља, да ће их протерати са те земље и да се никада неће вратити, те је услед наведених поступака окривљеног код оштећених лица наступило трпљење снажних телесних и душевних патњи, те на наведени начин за време немеђународног оружаног сукоба у Републици Босни и Херцеговини, кршећи правила међународног права, окривљени нечовечно поступао према наведеним цивилима, наносећи им велики физички бол и психичке патње, које су последица повреда телесног интегритета и здравља, извршивши на тај начин и понижавање људског достојанства оштећених лица, који су приликом предзимања ради окривљеног према њима били беспомоћни, с обзиром на околности у којима су се налазили.