Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине и Закон о ништетности
Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине
(„Службени гласник РС“ бр.67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007, 105/2009, 101/2011, 6/2015, 87/2018 – други закон
Стварна надлежност (законски основ за поступање) Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије, заснива се на два основа.
Први је у одредби члана 3. Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине који између осталог наводи да су државни органи Републике Србије одређени овим Законом надлежни за вођење поступка за кривична дела предвиђена у члану 2. истог Закона, која су извршена на територији бивше СФРЈ, без обзира на држављанство учиниоца или жртве.
Други основ се налази у одредби члана 107. став 1. КЗ СРЈ, који говори о важењу Југословенског кривичног законодавства и за странца који ван територије СРЈ учини према њој или њеном држављанину кривично дело (тзв.принцип пасивног персоналитета), што је управо овде случај, обзиром да су породице жртава држављани Републике Србије. Оваква одредба је постојала и постоји и у кривичним законодавствима држава у региону.
Треба напоменути, да и међународне конвенције које се односе на заштиту цивила у оружаним сукобима које су потписали, ратификовали и примењују како Република Србија тако и државе у региону, такође пружају могућност да се за овако тешка кривична дела кривични поступци воде и у држави у којој оптужени нису држављани те државе, односно на чијој територији се није десио ратни злочин.
*************************************************************************
„Закон о ништетности одређених правних аката правосудних тијела бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Републике Србије“ НН 124/11
, којима се експлицитно наводи да су ништавни и без правног учинка сви правни акти бивше ЈНА, њених правосудних тела, правосудних тела бивше СФРЈ и правосудних тела Републике Србије који се односе на Домовински рат у Републици Хрватској, којима су осумњичени, оптужени/осуђени држављани Републике Хрватске за казнена дела против вредности заштићених међународним правом, између осталог говори и о ратном злочину против цивилног становништва (члан 158 КЗ РХ).
У члану 2. истог Закона наглашава се да само правосудна државна тела Републике Хрватске могу пред хрватским правосудним телима могу процесуирати хрватске држављане за казнена дела из овог Закона.
Члан 3. истог Закона наводи како правосудна тела Републике Хрватске „неће поступати по замолницама правосудних тијела Републике Србије за правну помоћ у казненим поступцима, ако је поступање по таквим замолницама у супротности са правним поретком Републике Хрватске и штети њезиној суверености и сигурности“.